Sedam sati je ujutru i otvaram oci.
Prva misao koja me je zaokupila je ta da nisam u svom krevetu. Nisam vise u Beogradu. Zatim me preplavljuje osecaj nostalgije, zbunjenosti i straha, ali ubrzo sve nestaje, jer mi nesto drugo zaokupljuje paznju. Spoljni zvuci. U tom trenutku se i Veljko budi i zajedno krecemo da se smejemo cinjenici da se napolju zaista cuju - papagaji. Cuje se i nesto drugo, za sta smo prvo pomislili da je neciji alarm, a tek kasnije saznali da se radi o zivotinjama, posumima. Svakako drugacija okolina od one na koju smo navikli. :) ''Drugacije'' se odnosi i na vazduh (vise je vlazan, sa tragovima slanog) i vodu (jako je pitka, ukus podseca, po mom misljenju, na nasu flasiranu ''Rosu'', i svakako je i zadovoljavajuceg kvaliteta, jer Australija ima najbolji sistem za zastitu izvora pijece vode).
Boreci se sa Jet Lag-om, krenula sam na dorucak, a pored ukucana, dobro jutro mi je pozeleo jos jedan stanar Glen Waverley-a, kog sam i uslikala. Iako ne volim paukove, ovog se nisam uplasila! (Moram priznati da postoji sansa da je moja iznenadna neustrasivost posledica umora od prethodnih 20 h leta ili cinjenice da na svim prozorima stoji mreza, pa ovom prijatelju nije omogucen ulazak u kucu.) Svakako, ako se uzme u obzir pravilo da je ono sto je sitnije u Australiji, u stvari i opasnije, nema razloga za moj strah. Bar ne od ovog ''krupnijeg'' drugara.
Za dorucak sam odlucila da zadovoljim svoju znatizelju i probam ukus avokada. Za sve one koji se pitaju kakvog je ukusa - najjednostavnije receno, neutralan je, podseca na puter i veoma je jestiv. Zbog masnoca, uzima se u malim kolicinama, ovde ga cesto mazu na hleb, mada sam ga ja ovog jutra stavila u salatu zajedno sa jos nekim, nama vec poznatim vockama. I nakon velike solje kafe i zaintrigirana prirodom oko sebe, krecem u obilazak naselja Melburna u kome smo trenutno odseli.
Glen Waverley je prelepo naselje, sa mnostvom zelenila, koje se nalazi na jugo-istoku Melburna. Udaljeno je oko 30 min vozom od centra grada, ali je i samo bogato stambenim zgradama, ogromnim kucama, skolama, parkovima, bankama, prodavnicama, pijacama. Sa svojim trznim centrom (velicine naseg TCa ''Usce''), bioskopom i ''azijskim kvartom'', ovo naselje pruza sve uslove za zivot cak 40 hiljada ljudi. Ima direktnu vezu sa centrom grada preko voza cija je upravo pocetna stanica - blizu pomenutog TC.
U pauzi obilaska okoline i trznog centra, seli smo na klopu, u jedan od lanaca restorana Sushi Sushi ( moj prvi susret sa sushijem je bio uspesan, mnogo mi se dopalo! :))
U pauzi obilaska okoline i trznog centra, seli smo na klopu, u jedan od lanaca restorana Sushi Sushi ( moj prvi susret sa sushijem je bio uspesan, mnogo mi se dopalo! :))
Nakon upoznavanja sa naseljem, i nakon sto je prosla najveca vrucina, odlucili smo da ovaj uzbudljivi dan zavrsimo na jednoj od prelepih plaza Melburna - Chelsea beach. Iako je vec kraj sezone i voda hladnija, bili smo jedni od mnogih koji su se brckali i uzivali u mirisu mora i popodnevnom (ne tako naivnom!) suncu. Ovakav savrsen dan ''puni baterije'' i osecam se spremno za jos mnogo uzbudjenja i novih avantura. O kojima cete, naravno, sa mnogo detalja, biti i nadalje obavesteni! ;)
Korisni linkovi:
No comments:
Post a Comment